Air France Business

Istanbul - šarmantni gorostas

Ocena:
4.3/5
od 17 čitalaca

Možda nije lep kao Rim, mada je kao i on smešten na 7 brežuljaka, ili “našminkan” kao gospodski Beč. Možda nema tako kitnjaste fasade kao Prag, nije blještav kao Pariz ili velik kao Moskva ali je definitivno grad koji ima ono „nešto“. Istanbul je jedinstveni grad i jedini na celoj kugli zemaljskoj koji je smešten na dva kontinenta – Aziji i Evropi.

Istanbul, Carigrad, Stambol, Vizantion, Konstatinopolj – sve su ovo imena za grad na raskršću civilizacija i religija, mestu gde se susreće istok i zapad, za grad “premazan” bogatim slojevima istorije koji je toliko puta bio slavljen, paljen, prekrštavan i osvajan.

Verovatno većina ljudi ne zna da Istanbul svoje današnje ime duguje turskoj verziji grčke fraze “Eis tan polin” što u prevodu znači – grad.

Teško je reći odakle započeti istraživanje ovog istinskog megalopolisa. Iako je površinom mnogo više zastupljen na njegovom azijskom delu, evropski deo je mnogo značajniji kako za njegovu istoriju tako i za nas turiste – moderne osvajačke horde. Šetnju ću zato započeti sa njegovog istorijskog polustrva, odakle je sve i počelo – sa Sultan Ahmetovog trga. Tu se nalaze mnoge znamenitosti zbog kojih i “žuti” i “crni” i “beli” hrle u ovaj fascinantni grad. Tu su: Aja Sofija, Plava džamija, Hipodrom, Basilika cisterna, Topkapi palata … Ne zna se šta je lepše, da li je to Sultan Ahmetova džamija poznatija kao Plava koja je ime dobila po prelepim plavim pločicama iz Iznika za koje kažu da ih ovde ima čak 21.043 komada (verujte, nisam brojala) a koja je trebala 
da nadmaši vekovima stariju Aja Sofiju. Da bi uspeo u toj nameri sultan je naredio da se izgradi džamija po ugledu na konkurentsku Aja Sofiju koja je naravno trebala da bude i veća i lepša od nje. Legenda kaže da je sultan dao da se sagradi džamija sa zlatnim minaretima. Kako zbog troškova koji su odavno premašili budžet to nije bilo izvodljivo snalažljivi graditelj se dosetio da sagradi 6 običnih umesto 4 zlatna minareta i tako postane prva džamija sa tolikim brojem minareta na svetu. To mu je pošlo za rukom zahvaljujući igri reči. Naime, 6 se na turskom kaže alti a zlatan altin. Zahvaljujući tome, graditelj je sačuvao glavu na ramenima a svet je dobio još jedno arhitektonsko čudo. Ili je to Aja Sofija odnosno Crkva svete mudrosti sagrađena još u VI veku po nalogu cara Justinijana. Svoju današnju namenu je dobila 1935. godine kada ju je veliki otac turske nacije Kemal Ataturk proglasio muzejem. Crkva je veličanstvena, ne samo po svojoj spoljašnjosti nego i u svojoj unutrašnjosti gde zbog mnoštva prozora, kupola izgleda kao da lebdi. Dominira zeleni, beli i ružičasti mermer ali i prelepe freske i mozaici iz doba Vizantije koji su uprkos svetogrđu Osmanlija koji su ih prekrečili ipak na taj način doprineli da se one očuvaju i do današnjih dana (mada im to sasvim sigurno nije bio cilj). Kraj crkve se nalazi grob cara Konstantina Velikog a u unutrašnjosti crkve možete pronaći turističku atrakciju - otvor za palac, koji će vam ako isti stavite u otvor i okrenete se pun krug oko svoje ose, „obezbediti“ sreću do kraja života. Naravno pod uslovom da budete dovoljno strpljivi i sačekate u dugačkom redu turista koji je ovde neizbežan.

Ove dve verske suparnice deli (ili spaja) lepi park sa istočnjačkim fontanama. Tu se nalaze i 3 stuba: Zmijski, donešen iz Delfa koji je simbolizovao pobedu nad Persijancima a ujedno je i najstariji antički grčki spomenik na tlu Istanbula, Egipatski obelisk donešen iz Luksora u IV veku kao i stub cara Konstantina VII. Obavezno posetite Baziliku cisternu mističnu podzemnu palatu koja je nekad služila kao rezervoar pitke vode. Šetajući između 336 stubova sa jedinstvenom igrom svetlosti i senki imaćete osećaj da se nalazite u potopljenoj antičkoj palati zaboravljenoj u vremenu.Mnogi jonski i korintski stubovi su doneti sa mesta gde su se nalazili porušeni antički hramovi. Među njima se naročito ističe stubovi sa glavama Gorgone. Okrenuta je naopako da bi se negirala mitska moć ovog čudovišta.

Neke od ključnih scena filma o Bondu ''From Russia with love'' su snimljene na ovom mestu.

Tu je i Topkapi palata, sagrađena u XV veku od strane sultana Mehmeta II Osvajača (Fatiha). Ova palata je skoro 400 godina bila sedište Otomanske imperije i rezidencija turskih sultana. Meni je bio interesantan podatak da je površina ove palate 2 puta veća nego što je to sedište Svete stolice tj. Vatikana. Danas je ova palata pretvorena u muzej i sama po sebi je pravo umetničko delo. Šetajući palatom možete dočarati sliku o nekadašnjoj moći i bogatstvu Otomanskog carstva. Upada u oči da su prostorije sultana kao i harem vrlo jednostavno namešteni sa prelepim vitražima i ručno slikanim pločicama (opet onim iz već spomenutog Iznika), dok je riznica mesto u kojoj se čuvaju neki od preko 6000 umetničkih predmeta, među kojima su mnogi sultanovi bodeži, mačevi, grbovi, posude za piće i druge dragocenosti koji su optočeni dragim kamenjem.

Ovde se nalazi i jedan od najdragocenijih i najvećih dijamanata (86 karata) na celom svetu, čuveni „kašikči“ koji ime duguje prosjaku koji ga je našao na periferiji Istanbula i ne znajući o kakvom blagu se radi ga trampio za tri kašike.

Tu su još i neke od najvećih relikvija hrišćana, skelet šake Jovana Krstitelja u zlatnoj rukavici kao i delić njegove lobanje ali i brojne relikvije muslimanskog sveta kao što su sveti plašt proroka Muhameda, pečat, pramen njegove kose, otisak stopala u kamenu, Kuran i drugi brojni spisi. To naravno nije sve ali nešto morate i sami videti.

Nezaobilazna je svakako i Kapali čaršija, najveći orijentalni bazar na svetu. Sa svojih 4000 prodavnica u čak 60-tak ulica predstavlja grad za sebe. Pripremite se da vam se ne zavrti u glavi od buke prodavaca i šarenila tepiha, zlata, kože, keramike, nargila, lampi i ko zna čega sve ne. Ovde je sve okrenuto turistima pa su cene mnogo veće nego u nekim sporednim sokacima. Ako ste raspoloženi za šoping ovo je pravo mesto da vidite da li ste dobro savladali veštinu cenkanja. Ovde bukvalno možete provesti sate i sate zato pažljivo procenite koliko ćete vremena posvetiti razgledajući raznobojne štandove. Meni je mnogo autentičniji bio obližnji, mnogo manji ali ne i lošiji, Bazar začina ili Misr (egipatska) čaršija, koja sa svojim mirisima raznoraznih poznatih i nepoznatih začina, čajevima, ratlucima u 1000 varijanti i ostalih orijentalnih poslatica prosto mami na degustaciju.

 U ovom starom evropskom delu možete razgledati još puno toga: Valensov akvadukt, kompleks Univerziteta, Bajazitovu kulu kao i čuvenu Sulejmaniju, jednu od tri najveće džamije na tlu Turske. Tu je sahranjen sultan Sulejman, osvajač našeg Beograda (1521. godine) i njegova Hurem kao i arhitekta ove veličanstvene džamije ( a i mnogih drugih) čuveni Mimar Sinan. Ako vam vreme dozvoli posetite i nekadašnju crkvu Svetog Spasa u provinciji tkz. Horu (hora na grčkom znači provincija) a danas poznatu i kao Karije muzej. Hora se nalazi poprilično udaljena od istorijskog poluostrava tako da put i pronalaženje muzeja predstavlja pravu malu avanturu, u slučaju da se odlučite da je istražite sami. I ovde ćete se, kao i na svim drugim mestima uveriti kako su Turci susretljiv i gostoprimljiv narod i kako će neretko skrenuti sa svog puta da bi se našli vama na usluzi. U ovoj crkvi – muzeju ćete pronaći veliki broj freski i mozaika, koje su uz one iz Aje Sofije, najlepši primerci vizantijskog perioda između XII i XIV veka.

Obzirom da je Istanbul smešten na Bosforu koji spaja Crno i Mramorno more, iskoristite tu prednost i prošetajte duž Zlatnog roga, njegovog morskog rukavca. Duž njegove obale smeštene su autentične četvrti: grčka – Fener, jevrejska – Balat i turska – Ejup. Za pravoslavce je posebno interesantna grčka četvrt koja u sebi „krije“ Vaseljensku patrijaršiju sa ne previše velikom crkvom Svetog Đorđa koja u sebi čuva vredne relikvije: patrijarhov tron iz V veka kao i trećinu stuba sa karikama na kojem je bio razapet Isus Hrist. Postoji priča koja kaže da ako istinski vernici prislone uvo na ovaj stub mogu čuti Isusove krike. Mi smo imali sreću jer smo prilikom našeg boravka prisustvovali službi koju je držao patrijah Vaseljenske partrijaršije, gospodin Vartolomej I.

U ovom delu grada nalazi se još jedan kuriozitet Istanbula a to je bugarska pravoslavna crkva Svetog Stefana, koja je jedina na svetu „sagrađena“ od livenog gvožđa.

Šetnjom ka špicu Zlatnog roga prolazi se kroz jevrejsku četvrt Balat gde nije retko da na pročeljima kuća vidite Davidovu zvezdu. Na kraju roga dolazite do autentične turske četvti zvane Ejup po istoimenoj džamiji koja za muslimanske vernike ima veliki značaj. Ovde turisti slabije zalaze tako da ovde možete prisustvovati autentičnoj molitvi, naravno adekvatno obučeni. To je ujedno i mesto gde često možete naići na mladence koji ovde dolaze po blagoslov za srećan i plodan brak. Nedaleko od ovog mesta je kompleks apartmana, restorana i kafića u turskom stilu Pjer Loti, koji se nalazi na listi „must see“. Tempirajte vaš boravak u smiraj dana, kada ćete uz ispijanje omiljenog napitka u prelepim terasama, uživati u poslednjim sunčevim zracima i odsjaju talasa Zlatnog roga i biće vam jasno odakle je dobio to ime.

Pre nego što pređete preko Zlatnog roga u noviji evropski deo posetite još jedno interesantno mesto – železničku stanicu Sirkedži. Ova stanica je bila početna odnosno krajnja stanica čuvenog Orijent expresa. Da bi dočarali delić atmosfere koja je vladala u ovom kultnom vozu svratite u muzej koji se nalazi kraj samih perona. Ova stanica je i danas u upotrebi mada je ona samo za vozove sa Balkana. Glavna istanbulska stanica Hajderpaša je na maloazijskoj strani i kao i Sirkedži je prava arhitektonska lepotica.

Vreme je da pređemo preko Galata mosta i posetimo onaj moderniji, epropski deo. Učinite to pešice i uživajte u posmatranju na desetine pecaroša koji su tu ne toliko zbog ribe, koliko zbog društva i raznoraznih zbivanja koji ovde nikad ne manjkaju. Ukoliko ste ogladneli a volite ribu, priuštite sebi za malo novaca, balik ekmek tj. ribu u hlebu. Inače, svugde po Istanbulu, u zavisnosti od dubine novčanika, možete uživati u pravim turskim delikatesima, bilo da se radi o
uličnom kumpiru, doner kebabu, lahmandžunu ili morskim plodovima iz vrhunskog restorana. Isto važi i za napitke. Uživajte u sveže ceđenom soku od nara koji nigde nije tako sočan i crven kao ovde. Tu je i neizbežni čaj, koji je gle čuda, mnogo zastupljeniji nego turska kafa. U ovom delu se nalazi čuvena Galata kula za koju treba da imate dobru kondiciju da biste se „uspentrali“ po strmim kaldrmisanim sokacima.

Tu je negde i čuveni Pera palas hotel u kome su odsedali putnici Orijent expresa a u kojem je Agata Kristi napisala svoj roman „Ubistvo u Orijent expresu“. Nije onda čudo što je baš tu izgrađen najstariji kontinentalni metro Tunel, koji ima samo jednu stanicu. Izlaskom iz nje stupate u čuvenu istanbulsku Knez Mihajlovu – dugačku Istiklal aveniju u kojoj ćete, ako ste ljubitelji šopinga, pronaći sve što poželite. Ulica je najpoznatija pešačka zona i vodi do trga Taksim a carstvo pešaka narušava s vremena na vreme zvonce nostalgičnog crvenog tramvaja. Taksim sa svojim simbolom, Spomenikom nezavisnosti je srce modernog evropskog dela i najveća turistička četvrt, koja je zbog svojih restorana, prodavnica i hotela kao stvorena za zabavu i šoping. Nekada je sa ovog mesta regulisana distribucija vode, po kojem je trg i dobio ime a danas odavde vode putevi do svih delova Istanbula.

Spustite se do Bosfora do još jedne palate, Dolmabahče, koja je od sredine XIX veka bila dom poslednjih šest sultana Otomanskog carstva. Građena je po uzoru na evropske palate, pariski Luvr i londonsku Bakingemsku palatu. Ova palata je bila i rezidencija prvog turskog predsednika Kemala Ataturka za vreme njegovih poseta Istanbulu. U jednoj od 334 sobe nalazi se krevet u kojem je preminuo 10.11.1938. godine a na časovniku je zaustavljeno vreme njegove smrti – 9:05. Palata je okružena prelepim vrtovima koji su u proleće prekriveni raznobrojnim lalama.

Za dekoraciju Dolmabahče palate je utrošeno 14 tona zlata i 40 tona srebra. Zovu je i kristalna palata jer njenu unutrašnjost krasi prelepo stepenište sa kristalnim stubištem i 36 kristalnih lustera među kojima i najveći svetski kristalni luster, poklon kraljice Viktorije, težak 4,5 tone sa 750 sijalica.

Još jedna znamenitost Istanbula, nezaobilazna scena u mnogobrojnim turskim sapunicama, a koju bi trebalo videti je Devojačka kula. Zanimljiva je legenda vezana za poreklo i istoriju Devojačke kule, prema kojoj je vizantijski car ovde poslao svoju kćerku da bi je spasio proročanstva koje je predskazalo da će lepa princeza umreti od ujeda zmije. Ni čvrsti zidovi nisu uspeli da izmene njenu sudbinu. Ujela je zmija sakrivena u kotarici sa grožđem koju joj je car poslao za rođendan.

I to naravno nije sve. Tu su prelepa Prinčevska ostrva, neizostavno krstarenje Bosforom, turski park minijatura Miniaturk, vidikovac Čamlidža na azijskoj strani, Beglerbeg palatu koja je ugostila mnoge krunisane glave Evrope među kojima i srpskog princa i crnogorskog kralja, Bebek, Ortokaj džamija, moderni šoping centar Istinije Park i mnogo drugih stvari koje morate sami otkriti. Zato ću završiti sa Lamartinovom misli:
„Ako čovek svetu treba da podari samo jedan pogled, to treba da bude pogled na Carigrad!“

Tekst i fotografije: Jadranka Džepina

Ostali postovi

Podelite sa nama iskustva sa Vaših putovanja. Pošaljite nam tekstove i fotografije na blog@putovanjazadvoje.rs Najbolje reportaže biće objavljivane u našem magazinu.